|
 |
« poslato: Februar 18, 2011, 03:59:09 pm » |
|
*  DESANKA MAKSIMOVIĆ(1898—1993)Desanka
Maksimović je rođena u selu Rabrovici kod Valjeva 1898. godine.
Gimnaziju je završila u Valjevu, a Filozofski fakultet u Beogradu.
"...Desanka
Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a
povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog,
slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika...
Njena pesma je uvek
bila sigurna streha i zaklon svakome ko je obeležen osećajnošću,
uskraćen za nešto, ugrožen. Retko je koji pesnik u nas kao Desanka
Maksimović još za života stekao ime i ugled i zadobio toliku naklonost,
poštovanje i privrženost brojnih čitalaca. Desanka Maksimović nema drugu
biografiju sem književnu, ni drugog poroda sem pesama. Onaj ko je čitao
njene pesme upoznao je ne samo njenu dušu i njeno biće, već i dušu
naroda iz kojeg je potekla. Mnoge njene pesme su poziv ljudima da budu
dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih
načela i uverenja, boja i vera, pozivala ih da proslave i tuđeg sveca,
da uvažavaju neistomišljenike, da budu strogi prema svojima kao što su i
prema tuđim manama. Od svih vrednosti u životu ona je posebno isticala
slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje..."
Najomiljeniji
srpski pisac druge polovine XX veka Desanka Maksimović umrla je 11.
februara. 1993. Sahranjena je u Brankovini, kraj svoga supruga Sergeja
Slastikova Kaluzanina.- Predosećanje (muzika: M. Šistek Đorđević)
Izvođači: Mira Vasiljević, Vasilija Radojčić, Jadranka Stojaković
- Po rastanku I (muzika: Blagoje Košanin, Budimir Jovanović, Jadranka Stojaković)
Izvođači: Nada Obrić, Dobrivoje Topalović, duet Dobrivoje Topalović & Ana Bekuta, Maja Danilović
- Tajna (muzika: )
Izvođači: Horska kompozicija (dečiji hor)
- Sreća (muzika: R. Graić)
Izvođači: Mira Vasiljević
- Strepnja (muzika: Žarko Petrović)
Ne, nemoj mi prići
Izvođači: Snežana Berić, Hašim Kučuk Hoki, Jasna Gospić
- Opomena (muzika: Žarko Petrović)
Izvođači: Zafir Hadžimanov
- U zimski dan (muzika: Srđan Asanović)
Izvođači: Jelena Selenić
- Na buri (muzika: Jadranka Stojaković)
Izvođači: Jadranka Stojaković
- Otići ću u pastire (muzika: R. Graić — D. Petković)
Izvođači: Mira Vasiljević
- Mesečina (muzika: )
Izvođači: Dubravka Nešović
Desanka Maksimović — Život, rad i pesništvo |
| |
| |
Sačuvana
|
|
|
|
|
Angelina
|
|
« Odgovor #1 poslato: Februar 18, 2011, 04:10:05 pm » |
|
* Stihovi — Desanka MaksimovićPREDOSEĆANJE *
Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.
Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.
Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom. Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.Mira Vasiljević — PredosećanjeVasilija Radojčić — PredosećanjeJadranka Stojaković — Predosjećanje |
| |
| |
Sačuvana
|
|
|
|
|
|
|
Angelina
|
|
« Odgovor #3 poslato: Februar 18, 2011, 04:11:00 pm » |
|
*
Stihovi — Desanka Maksimović
TAJNA *
Spustila sam oči i zaplakala u sebi,
tamo gde niko suze ne vidi.
I poslednji, nevidljivi put,
uzela sam te na svoje srce
i zagrlila kao što se san grli.
Pružila sam ti, u sebi, uvek sputavane ruke
i nevidiljvo za druge spustila ih na tvoja ramena.
A ti si s bolom slušao nasmejane reči što sam ih
kao šarene ptice bacala u gomilu da je zabavim.
Pesma u prozi, pisana u periodu između 1919—1930.
|
| |
| |
Sačuvana
|
|
|
|
|
Angelina
|
|
« Odgovor #4 poslato: Februar 18, 2011, 04:11:09 pm » |
|
*
Stihovi — Desanka Maksimović
SREĆA *
Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate
a noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plača.
Nije mi žao što če života vode
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je stao kraj mene pun divljenja.
Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.
Mira Vasiljević — Sreća
|
| |
| |
Sačuvana
|
|
|
|
|
Angelina
|
|
« Odgovor #5 poslato: Februar 18, 2011, 04:11:16 pm » |
|
* Stihovi — Desanka MaksimovićSTREPNJA *
Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka da volim
i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići! Našto to i čemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva!Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.Hašim Kučuk Hoki — Ne, nemoj mi prićiSnežana Berić — Strepnja |
| |
| |
Sačuvana
|
|
|
|
|
Angelina
|
|
« Odgovor #6 poslato: Februar 18, 2011, 04:11:29 pm » |
|
* Stihovi — Desanka MaksimovićOPOMENA *
Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.
Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.
Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.
Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.Zafir Hadžimanov — Opomena |
| |
| |
Sačuvana
|
|
|
|
|
Angelina
|
|
« Odgovor #7 poslato: Februar 18, 2011, 04:11:37 pm » |
|
* Stihovi — Desanka MaksimovićNA BURI *
Svu večer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim,
da li je čovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
svu večer gleda
u naš beli, skromni dvor.
Pusti me, majko, neće me
umoriti hod,
breg je blizu našeg doma.
O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
što svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.
Vidiš li oblak crn,
ogroman, zlokoban brod
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi
ti ga bar zovi
neka se skloni u naš dom
taj čovek ili bor
što svu večer stoji i gleda
u naš beli skromni dvor.
Na pustom bregu on je sam
kao dete kad ruke skrsti
nad bolom nekim prvi put.
Pusti mi da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.
Pusti me, majko, dobra majko,
tako je potmuo
i zao oblak
što vitla nad njim.Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.Jadranka Stojaković — Na buri |
| |
| |
Sačuvana
|
|
|
|
|
Angelina
|
|
« Odgovor #8 poslato: Februar 18, 2011, 04:11:45 pm » |
|
*
Stihovi — Desanka Maksimović
OTIĆI ĆU U PASTIRE *
Pred kraj svoj otići ću u pastire,
otići ću u pastire iznenada.
I ja sam rođena da čuvam stada,
da živim sama sred gorskog mira.
I meni je dosta koliba mala,
i moje srce je uvek maloletno.
I pesme mi imaju glas svirala,
kao pastir pevam blago i setno.
I ja imam ćud pustinjaka,
bežim od gradova i mašina.
I meni je draži, sred sumskog mraka,
planinski izvor nego čaša vina.
Pred kraj svoj otići ću u pastire,
otići ću u pastire jednog dana.
I ja volim da spim pod snežnim smetom,
da umrem smrću pastirskom i svetom,
da oblacima budem zavejana.
Stihovi pisani u periodu između 1931—1941.
Mira Vasiljević — Otići ću u pastire
|
| |
| |
Sačuvana
|
|
|
|
|
Angelina
|
|
« Odgovor #9 poslato: Februar 27, 2011, 11:51:48 pm » |
|
* Stihovi — Desanka MaksimovićMESEČINA *
Luta nam mesec oko sobe,
kraj strehe plovi naše,
srebrom nam napunio čaše,
i staklene boce obe.
Mesečinom sam se opila
često, zbog sreće, zbog jada.
Pijmo, prijatelju, i sada,
prozorska otvori krila.
Videćeš, manje je slatka
časa tvog starog vina
nego kupa ova s visina.
Pijmo je. Noć je kratka.
Pijmo, prijatelju, sad skupa
ovo ponoćno pića,
sve moje znaćeš biće
kad zadnja se isprazni kupa.
Biće ti sasvim prozirna
moja duša i oko;
gledaćeš u srce duboko,
do samog dna mu nemirna.
Reči će poteći same
obraz stati da se žari;
a mesec, krčmar stari,
iz šumske smejaće se tame.Stihovi pisani u periodu između 1931—1941.Dubravka Nešović — Mesečina |
| |
| |
Sačuvana
|
|
|
|
|
Angelina
|
|
« Odgovor #10 poslato: Februar 28, 2011, 02:34:21 am » |
|
* Stihovi — Desanka MaksimovićU ZIMSKI DAN *
Celoga je dana sneg polako pado
kao s voćki cvet.
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne
kao leptir lak,
i nekome htela reći reči nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado;
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji sleće
snežni pram po pram.
O, kako je bolno pred noć kada cveće
pahuljica veje, a ti sediš sam.Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.Jelena Selenić — U zimski dan |
| |
| |
Sačuvana
|
|
|
|
| |
Trekbekovi (0)